Za Megan i Carla iz Kanade, put do roditeljstva bio je dug i emotivno zahtevan. Nakon nekoliko godina pokušavanja da dobiju dete i više neuspešnih IVF tretmana u Kanadi, na kraju su morali da se suoče sa teškom činjenicom: lečenje sa Meganininim sopstvenim jajnim ćelijama više nije davalo rezultate.
Potraga za drugom mogućnošću na kraju ih je dovela do Unica Clinic Brno, gde su odlučili da nastave sa IVF tretmanom uz donirane jajne ćelije.
U ovom videu Megan i Carl otvoreno dele svoje iskustvo — od teške odluke da koriste donirane jajne ćelije i izbora klinike u inostranstvu, preko putovanja iz Kanade u Brno i saradnje sa svojom koordinatorkom Joannom, pa sve do trenutka kada su dobili sina Waltera.
Kada put krene neočekivanim pravcem
Pre nego što su počeli da razmišljaju o lečenju u inostranstvu, Megan i Carl su već prošli kroz nekoliko neuspešnih IVF ciklusa u Kanadi.
Vremenom su počeli da istražuju mogućnost korišćenja doniranih jajnih ćelija. Međutim, nije bilo lako pronaći pristupačnu opciju. Donirane jajne ćelije koje su im bile dostupne u Kanadi slale su se iz Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega je tretman bio veoma skup. Razgovarali su i sa nekoliko prijateljica o mogućnosti donacije jajnih ćelija, ali na kraju nijedna od njih nije bila u mogućnosti da to uradi.
„Bio je to prilično težak period dok smo pokušavali da odlučimo šta dalje sa našim lečenjem — da li da odustanemo ili da nastavimo da pokušavamo sa doniranim jajnim ćelijama.“
Upravo tada su počeli da istražuju klinike u inostranstvu.
Zašto su izabrali Unica Clinic
Megan i Carl su razmatrali nekoliko klinika pre nego što su doneli odluku. Posebno su im bili važni medicinska stručnost i profesionalan pristup.
„Pronašli smo Unica Clinic jer je delovala kao izuzetno profesionalno i veoma naučno orijentisano mesto“, priseća se Megan.
Poznavala je i Univerzitet McGill, na kojem je studirala, i cenila je povezanost koju su pronašli između univerziteta i Unica Clinic.
Ipak, prvi kontakt sa njihovom koordinatorkom Joannom takođe je imao važnu ulogu u konačnoj odluci.
„Čim smo stupili u kontakt sa Joannom, našom koordinatorkom, znali smo da smo doneli pravu odluku.“
Za par koji se spremao da pređe Atlantik zbog lečenja neplodnosti, mnogo je značilo to što su imali osobu koja je bila dostupna da odgovori na njihova pitanja.
Putovanje iz Kanade u Brno
Odluka da se lečenje neplodnosti obavi u drugoj zemlji prirodno je donosila određenu dozu nesigurnosti.
Megan je posebno bila nervozna zbog putovanja u inostranstvo na tretman, a da prethodno nije lično upoznala lekare. Međutim, tim im je pomogao da se pripreme na daljinu, uključujući koordinaciju tretmana, lekova i putovanja.
Kada su stigli u Brno, njihove brige su počele da nestaju. Takođe su bili prijatno iznenađeni koliko je komunikacija bila jednostavna.
„Bila sam nervozna da ljudi možda ne govore engleski i da će nam trebati prevod, ali sve je prošlo potpuno glatko. Svi su zaista odlično govorili engleski.“
Prihvatanje odluke o doniranim jajnim ćelijama
Za Megan je jedan od najtežih delova celog puta bio da prihvati da neće moći da ima dete koristeći svoje jajne ćelije.
„Najteži deo našeg puta kroz lečenje neplodnosti definitivno je bio saznanje da tradicionalni IVF sa mojim jajnim ćelijama neće funkcionisati za nas. To je trenutak koji menja život, kada shvatite da nećete imati dete sa sopstvenim genetskim materijalom.“
Bilo joj je potrebno vreme da prihvati ideju o korišćenju doniranih jajnih ćelija. Ali uz podršku tima Unica Clinic, ta odluka je postepeno postajala lakša.
„Kada sam konačno uspela da prihvatim da ćemo koristiti donirane jajne ćelije i da je osoba koja ih je tako velikodušno donirala neko kome ćemo jednostavno verovati, mogli smo da nastavimo dalje.“
Trenutak kada su videli pozitivan test na trudnoću
Posle svega kroz šta su prošli, pozitivan test na trudnoću bio je izuzetno emotivan trenutak.
„Kada smo konačno dobili pozitivan test na trudnoću, bilo je neverovatno.“
Posle godina neuspešnih tretmana, bilo im je teško da poveruju da je ovog puta zaista uspelo.
Carl je mogao da prati Megan na mnogim ultrazvučnim pregledima, uključujući i prvi — trenutak kojeg se posebno živo seća.
Kako je trudnoća napredovala, mogli su da prate kako njihova beba raste, vide otkucaje srca i postepeno počnu da prepoznaju njegove crte lica.
Pogled unazad na ceo put
Megan se osvrće i na to šta bi volela da je znala ranije tokom svog puta kroz lečenje neplodnosti.
Ponavljana razočaranja i neizvesnost bili su emotivno iscrpljujući, i osećala je da joj je između tretmana bilo potrebno vreme da obradi ono što se dogodilo i razmisli o sledećem koraku.
„Sada, kada imam Waltera, imam osećaj da je možda trebalo samo da nastavim dalje — ovaj pokušaj nije uspeo, u redu, idemo na sledeći — jer će na kraju uspeti.“
Ipak, kada se osvrne unazad, teški trenuci danas imaju sasvim drugačije značenje.
„Bilo je toliko uspona i padova. Ceo ovaj put me je emotivno veoma, veoma iscrpeo, ali sada osećam da je sve to u potpunosti vredelo.“
Megan se nada da njihovo iskustvo može da pruži ohrabrenje i nadu i drugim ljudima koji još prolaze kroz lečenje neplodnosti.
Pogledajte celu priču Megan i Carla
U svom video-svedočenju Megan i Carl svojim rečima govore o svom iskustvu. Njihova priča podseća da put do roditeljstva ne ide uvek onako kako smo ga na početku zamišljali. Ponekad su za pronalaženje drugog puta potrebni vreme, teške odluke i hrabrost da razmotrimo drugačiju mogućnost.
