„Naša priča je počela pre više godina, kada smo suprug i ja rešili da se venčamo. Oboje smo tada imali preko 30 godina i nismo u tom trenutku razmišljali o porodici, ali znali smo da ćemo u budućnosti sigurno želeti decu. Uostalom ja kao učiteljica po zanimanju sam oduvek volela decu. Međutim, nismo odmah žurili, prednost je imala moja karijera, a mnogo mojih prijateljica je bez problema zatrudnelo i nakon 35 godina života, tako da nismo mnogo brinuli.

Kada se u meni probudio majčinski instinkt i počeli smo da planiramo potomstvo, pojavili su se prvi problemi. Lečenjem se ništa nije rešilo i tako sam dobila savet da posetim kliniku za reproduktivnu medicinu i da se podvrgnem detaljnijim ispitivanjima. Na osnovu preporuka smo odabrali kliniku Unica. To je bio naš srećan izbor.

Dugo smo pokušavali da dobijemo dete, ali bez uspeha. Kada su se pojavile komplikacije, nismo verovali da ćemo dočekati da imamo dete. U klinici mi je urađeno nekoliko testova. Testiran je takođe i suprug. Preporučena nam je vantelesna oplodnja, jer je šansa za prirodnu bila minimalna. Do danas pamtim, kakav je to za nas bio šok, zato što vam odjednom mnogo pitanja prođe kroz glavu. Tako nešto vam u vezi sa detetom nikada ni ne padne na pamet a ukoliko na to i pomislite, sigurno nikada ne verujete, da se to može ticati baš vas.

Zahvaljujući sjajnom pristupu ljudi iz klinike, svi naši strahovi su ubrzo nestali i mi smo se odlučili da pokušamo vantelesnu oplodnju. U ovoj teškoj životnoj situaciji smo naravno imali mnogo pitanja, ali od lekara, sestara i koordinatorke smo dobili odličnu podršku i objašnjenje svih aspekata lečenja. Usledila je hormonska stimulacija jajnika i uzimanje jajnih ćelija, a od supruga uzimanje uzorka sperme. Nakon toga je sve bilo u rukama profesionalaca u laboratoriji. Za nekoliko dana je u prisustvu mog supruga izvršen transfer embriona, tj. prenošenje nastalog embriona u matericu.

Nakon četrnaest dana je stigla predivna vest. Uspelo nam je iz prvog puta, bila sam trudna! Od tog trenutka je započeo najlepši period mog života – bezbrižna trudnoća i na samom kraju dan, kada se rodio naš sin Sebastian. Bilo je to 2013. Godine a mi smo postali srećni roditelji!

Od tada je 13 naš srećan broj. A naš dečak? Lepo raste i čini nas srećnim. Biti roditelj je ta najbolja stvar na svetu, a mi smo za nju zahvalni svima iz klinike Unica, zato što bez njih ovo ne bi bilo moguće.“