„Suprug i ja smo započeli našu borbu za dete još pre sedam godina. Tada sam otišla na uobičajeni ginekološki pregled, koji je otkrio zdravstvene probleme i time je otpočeo ceo taj iscrpljujući krug, na koji danas mogu da odmahnem rukom, ali pre svega par godina bih se pri samom pomenu dece najverovatnije rasplakala.

Tada, kad sam imala 25 godina, bila mi je obavljena laparoskopija i nakon toga mi je bio odstranjen jajovod. Lekari su mi posle toga preporučili da što pre ostanem u drugom stanju. Prirodnim putem nije uspelo. Naprotiv, nakon vanmaterične trudnoće su morali da mi odstrane i drugi jajovod, tako da nam je u budućnosti preostajala samo pomoć lekara.

Prošla sam kroz još dva ciklusa vantelesne oplodnje i još nekoliko nativnih ciklusa, ali bez uspeha. Probali smo i druge klinike, ali svuda je bilo manje više isto. U relativno beznadežnoj situaciji smo se odlučili na još jedan poslednji pokušaj, ovoga puta u kilinici Unica u Brnu.

Kontaktirala sam njihovu koordinatorku i odjednom je sve išlo neverovatno lako i brzo. Nikakvo čekanje, napetost ili sati provedeni u prepunoj čekaonici. Isto tako i ponašanje zaposlenih, koje nije moglo ni da se uporedi sa prethodnim iskustvima, kada smo se plašili da bilo šta pitamo, da ne bismo imali osećaj da nekome dosađujemo.

Ukratko smo od početka znali, da smo u klinici Unica u dobrim rukama i verovali smo, da ćemo zahvaljujući vrhunskoj brizi lekara, sestara i koordinatorki jednoga dana dobiti željeno dete. Nakon konsultacije sa lekarom smo u klinici Unica započeli svoj prvi ciklus stimulacije sopstvenih jajnika, koji je bio uspešan! Nakon sedam godina uzaludnog truda smo dobili prelepog sina Premeka. Postali smo srećni roditelji!"